Nekad si mi saptala u mraku
tiho da me ne budis
ali vise ne maris
vise nista i ne govoris
kako tuzan kraj
Prstima si sarala po zraku
nasa srca zajedno
sad to vise ne radis
sad je svejedno
svake noci umrem ponovo
kada pomislim
Ref.
Sve je moglo i bez nas
jedan tuzan kraj
i bezbroj razloga za oprostaj
sad mi reci samo gde da stvari ostavim
pa da sutra dodjem miran da se pozdravim
kada pomislim
nece biti lako, znaj
samo obraz tvoj poljubit cu za kraj