Grubo me je privarilo vrime
priko noci splelo mrizu bora
starija san nosec svoje brime
san ka leut daleko od mora
Isplaka san svoje dane lise
sva su bila zatvorena vrata
gospe moja, ja ne mogu vise
stat ce srce poput starog sata
ladne su mi, ladne ove kise
a na jugu i zime su od zlata
Ref.
Vracam ti se, Dalmacijo, mati
umoran san, negdi moran stati
kad nan rane i dusu i tilo
svako trazi materino krilo